PRE PET godina Saul Njuman je objavio studiju o „plavim zonama“, mestima poput japanskog ostrva Okinava i Sardinije, za koje se kaže da mnogi ljudi vode neverovatno „dug i zdrav život“. Ove oblasti su dugo inspirisale zavist, radoznalost i modne trendove u hrani. Mnogi naučnici su pokušali da shvate kako neki ljudi mogu da žive više od 100 godina u dobrom zdravlju.
Ali dr Njumen, koji je u to vreme bio postdoktorski saradnik na Australijskom nacionalnom univerzitetu u Kanberi, nije otkrio tajni eliksir ljudske dugovečnosti. Njegov zaključak je bio da „plave zone” zapravo ne postoje. Na mnogim od pomenutih mesta, otkrio je Njuman, loše vođenje evidencije vitalnih statistika, kao što su rođenja i smrti, potkopalo je prethodna istraživanja koja su sugerisala da su ljudi tamo živeli neobično dugo, piše Njujork tajms.
Došlo je do naslova, ali nije naišlo na odjek u naučnoj zajednici. Njegov rad nije recenziran niti objavljen. Njumen kaže da je to iz „prilično očiglednog razloga“ — pokazao je da su mnoga dosadašnja demografska istraživanja besmislica.
„Kao dokaz nivoa kontrole koji se dešava, trenutno pokušavam da se pozabavim devet recenzenata u časopisu za javno zdravlje“, rekao je Njuman, koji sada radi na Institutu za starenje stanovništva Oksfordskog univerziteta.
Dobio Ig Nobela
To bi se uskoro moglo promeniti.
Njuman je u četvrtak bio jedan od 10 pojedinaca i timova koji su dobili Ig Nobelovu nagradu na Masačusetskom tehnološkom institutu u blizini Bostona. Ig Nobela je 1991. godine pokrenuo Mark Abrahams, urednik časopisa Annals of Improbable Research, a dodeljuje se onima čija „dostignuća prvo nasmeju ljude, a zatim ih nateraju na razmišljanje“.
Među ostalim dobitnicima ove godine je decenijama stara studija američkog psihologa Burrusa Frederika Skinera, koji je umro 1990. godine, o tome da li golubovi mogu da nose rakete u stilu kamikaze (američka vojska misli da mogu). Njegova ćerka Džuli Skiner Vargas primila je nagradu u četvrtak u njegovo ime i rekla da je olakšanje što je konačno prepoznat njegov najvažniji doprinos nauci.
Sprovedeno je i istraživanje da li se kosa na glavi ljudi rođenih na severnoj hemisferi uvija u istom pravcu kao i oni rođeni na južnoj polovini planete. Odgovor: Ne.
Nagrade – providne kutije za koje se kaže da je “skoro nemoguće otvoriti” i novčanicu od 10 triliona zimbabveanskih dolara – uručili su pravi nobelovci, uključujući Abhidžita Banerdžija i Ester Duflo. Tema ceremonije bio je Marfijev zakon i uključivala je mini-operu o izreci koja kaže da će sve što može poći naopako.
Dobitnici nagrada izašli su na scenu i rukovali se sa jednim od petorice nobelovaca, a zatim održali kratak govor. Ako bi pričali predugo, na scenu bi izašlo dete i reklo „Dosadno mi je“, posle čega bi pobednik morao da požuri.
„Tajna dugog života je naučiti decu o penzionerskim prevarama“
Kada je došao red na dr Njumena, pojavio se u crnom odelu prekrivenom svetlim tetris blokovima, sa rođendanskim šeširom i balonima sa tri broja. Zatim je recitovao pesmu o mitovima dugog života, u skladu sa svojim istraživanjem.
“Tajne su se srušile kada sam proverio vladine knjige. Plave zone su klimave, evidencija je nestala, 100-godišnjaci su sve prevaranti”, rekao je prepunoj sali i nastavio: “Izgleda da je to tajna dugog života. je da se presele tamo gde su rodni listovi retkost, da svoju decu nauče penzijama i počnu da lažu“, zaključio je on.
Uprkos komičnoj prirodi događaja, Njuman je rekao da će Ig Nobel otežati ignorisanje njegovog istraživanja, koje je pokazalo da mnogi od najstarijih ljudi na svetu nisu toliko stari koliko ljudi misle. Oni su često živi na papiru i mrtvi u stvarnosti, ali birokratska mašina to ne zna“, rekao je Njumen.
“Većina je laž”
Nakon analize 80 odsto svih dokumentovanih superstogodišnjaka — ljudi koji žive do 110 godina — tokom većeg dela 20. i 21. veka, Njuman tvrdi da je otkrio da je šokantna količina vitalnih statistika lažna ili izmišljena. Ali, rekao je, međunarodne organizacije, nacionalne vlade i naučnici se i dalje oslanjaju na te podatke.
„Otkrio sam da je najstariji čovek na svetu imao tri rođendana i da nije imao izvod iz matične knjige rođenih“, rekao je Njuman o Jiroemonu Kimuri, Japancu za koga se pričalo da je imao 116 godina kada je umro.
Istraživač je rekao da ima ideju zašto su ove razlike tako dugo skrivane – to bi moglo da izazove potpunu imploziju u globalnim demografskim studijama. To takođe može biti jednostavan slučaj dobrih i loših vesti.
“Zamislite 89-godišnju ženu i ženu od 119 godina. Koja će biti u novinama? Isto važi i za naučna otkrića”, rekao je Njuman.
